за̏пламса̄ј

запламсај

Лема

запламсај

Извор

том 2, стр. 185, редослед 24

—
почетак пламсања.
— Дотјеравам још једанпут »Славенске легенде«, за које бих рекао да су сада, уз нов заnламсај свеславенског осјећаја, постале актуелне. Наз запла̀мсати (се), -а̄м (се) сврш. јако се разбуктати; почети пламсати; засијати се.
— Ватра је опет весело запламсала.
Чол.
У оном вечерњем мраку опази је Иво како јој црно око радосно запламсало.
Кум.
А на ту мисао устрепта опет радост у њему и запламса љубав у потпуном жару.
Шимун.
Почео је пјесмама ... те се дао на политику, а иза тога запламсав се још већим пламеном у роману ... Марј. М. пла̀мјети (се), сврш. почети пламтетши. запла̀мтити (се), -ӣм (се) сврш. (ек. И Ијек.) в. запламтети се. запла̀мтјети (се), -тӣм (се), ек. запла̀мтети (се).

Изворни текст (OCR)

за̏пламса̄ј м почетак пламсања. — Дотјеравам још једанпут »Славенске легенде«, за које бих рекао да су сада, уз нов заnламсај свеславенског осјећаја, постале актуелне. Наз. запла̀мсати (се), -а̄м (се) сврш. јако се разбуктати; почети пламсати; засијати се. — Ватра је опет весело запламсала. Чол. У оном вечерњем мраку опази је Иво како јој црно око радосно запламсало. Кум. А на ту мисао устрепта опет радост у њему и запламса љубав у потпуном жару. Шимун. Почео је пјесмама ... те се дао на политику, а иза тога запламсав се још већим пламеном у роману ... Марј. М. пла̀мјети (се), сврш. почети пламтетши. запла̀мтити (се), -ӣм (се) сврш. (ек. И Ијек.) в. запламтети се. запла̀мтјети (се), -тӣм (се), ек. запла̀мтети (се).