заплѐсти
заплести
Лема
заплести
Варијанте
за̀плести
Извор
том 2, стр. 186, редослед 20
- 2.
(аор. 2 и
- 3.
за̏плете) сврш.
- 1.а.
оплести, испреплести, плетењем затворити.
— Гледао је прозоре
— они затворени, заплетени прVћем.
- 1.б.
више праменова, струкова или нити испребацивати једне преко других и тако начинити венац или плетеницу.
— Нем цура осамнаест љета, заплела је десет плетеница.
- 2.а.
изукрштати, искрижати стављањем једно кроз друго; запетљати, замрсити.
— А прсте унакрст заплела као у тихој молитви.
Заплете руке у косе.
- 2.б.
фиr. увући у неки замршен посао, уплести, упетљати.
— Заједно с кнезом и министрима, Черњајев је заплео и себе сама у своје вигове.
Зеус ме је Кронов син у заблуду заплео тешку.
- 2.в.
фиг. створити ситуацију из које је немогуће изићи, направити збрку
— у кратко вријеме упозна она све властелинство и саВ околиш НИ свијет и заплете љубавне мреже. Ков.
- 2.а.
Био је мајстор у томе да и најпростију ствар тако изокрене и заплете да је више нико жив не може разријешити и ухватити јој крај. Ћоп.
- 3.
збунити, помести.
— Вишњић се није дао заплести збрком унутрашњет политичког збИвања.
- 4.
почети преплитати (ногама).
— Кад Мане заигра и заплете и залупа ногама у колу], звече они пусти прапорци.
Фразе
~ у женске сукње пасти под женски утицај, сувише се бавити женама. —Тко је то видио, толико силно се заплести у женске сукње. Ђал.; језик се заплете (неком) замуца; преста да говори, изгуби моћ говора. — То га још већма збуни и језик му се заплете те смрси нешто.
Пододреднице
1. а. наћи се негде одакле није лако изаћи; сакрити се. — Мала дјеца ... sаnлела се матерама међу ноге. Козарч. б. фиг. довести себе у положај из кога се није лако извући; упетљати се, умешати се. — Заuлео се У ... неку врло комилицирану криминалну аферу. Крл. Тај Милан Мирсвић се... заплео у студентске немире и нечијом грешком привирио у скојевску организацију. Лал. 2. створити се компликованим; постати замршен, нејасан, замрсити се. — Послови српски замуте се и заплету још већма. Вук. Ирена је наслућивала да се заплео некакав важан доrађај. Кум. 3. фиr. збунити се; побркати се, помести се. — Људи овог психичког типа често имајV сувише поуздања, и због тога се кашто заnлету и изгубе. Цвиј. Стао ... казивати чудне приче о вилама, јунацима и заљубљеним дјевојкама, док се напоком нијесам заплео и стао уздисати. Шимун. 4. спотаћи се, саплести се, запети (за нешто). — Идући поред обале, заплете се и падне. Нен. Љ
Изворни текст (OCR)
заплѐсти и за̀плести, заплѐте̄м (аор. 2. и 3. л. за̏плете) сврш. 1. а. оплести, испреплести, плетењем затворити. — Гледао је прозоре — они затворени, заплетени прVћем. Сиј. б. више праменова, струкова или нити испребацивати једне преко других и тако начинити венац или плетеницу. — Нем цура осамнаест љета, заплела је десет плетеница. Вујач. 2. а. изукрштати, искрижати стављањем једно кроз друго; запетљати, замрсити. — А прсте унакрст заплела као у тихој молитви. Војн. Заплете руке у косе. Божић. б. фиr. увући у неки замршен посао, уплести, упетљати. — Заједно с кнезом и министрима, Черњајев је заплео и себе сама у своје вигове. Јов. С. Зеус ме је Кронов син у заблуду заплео тешку. М-И. в. фиг. створити ситуацију из које је немогуће изићи, направити збрку — у кратко вријеме упозна она све властелинство и саВ околиш НИ свијет и заплете љубавне мреже. Ков. А. Био је мајстор у томе да и најпростију ствар тако изокрене и заплете да је више нико жив не може разријешити и ухватити јој крај. Ћоп. 3. збунити, помести. — Вишњић се није дао заплести збрком унутрашњет политичког збИвања. Сур. 4. почети преплитати (ногама). — Кад Мане заигра и заплете и залупа ногама у колу], звече они пусти прапорци. Срем.