Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

запове́дати

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 189

запове́дати

заповедати

Стална адреса

Лема

заповедати

Извор

том 2, стр. 189, редослед 12

  1. 1.

    ијек. заповијѐдати, несврш. 1. несврш. према заповедити.

    ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
  2. 2.

    управљати, руководити, командовати.

    — Људевит Х V главом је заповиједао.
    Павл.
    Говорила је громко као да заповеда војском.
    Макс.
    Ти си га родила, па ти си преча и да заповиједаш с њиме.
    Ћор.
  3. 3.

    желети, изволевати.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Жена га запита што заповиједа.
    Леск. Ј.

Фразе

заповедајте, ако запов едате покр. ако желите, изволите. — Добро дошли! Хајде, заповедајте унутра. БК 1906. Видим да се једва држите од дријема! Ако заповиједате, хајдемо у камару! Постеља је готова!
Мат.
Изворни текст (OCR)
запове́дати, -о̀ве̄да̄м, ијек. заповијѐдати, несврш. 1. несврш. према заповедити. 2. управљати, руководити, командовати. — Људевит Х V главом је заповиједао. Павл. Говорила је громко као да заповеда војском. Макс. Ти си га родила, па ти си преча и да заповиједаш с њиме. Ћор. 3. покр. желети, изволевати. — Жена га запита што заповиједа. Леск. Ј.