заповѐднӣчкӣ

~ мост пом. повишено место на пароброду одакле капетан управља паробродом. заповѐднӣчки, ијек. заповјѐднӣчки, прил. на заповеднички начин, оштро, одлучно. — Прежи волове у плуг ...! рече тако заповеднички да се lера само окрете, као војник кад му старешина заповеди. Вес. Он окрене лупати на врата и заповједнички викати својој кћери. Шов. заповедни́штво, ијек. заповједни́штво, с 1. право заповедања; управљање, командовање. — Њему би требало повјерити важно каково заповједништво. Шен. Заповједнипгтво над војним снагама савезника било је повјерено Спарти. Пов. 1. 2. установа која издаје заповести; управа, команда. — Рано ујутро промијенило је војно грађевно заповједништво свој план.