запо̀денути
заподенути
Лема
заподенути
Извор
том 2, стр. 190, редослед 11
- 2.
ијек. запо̀дјенути (аор. 2. и
- 3.
за̏поденӯ), сврш. започети, заметнути, заврћи.
— Желећи ... да заподјене о нечему гдје би цијело друштво судјеловало, започе овако ...
Кад се добро разгрејаше и привикоше на собу, заподенуше шалу и игру са децом. Ћос. Д. запо̀де(с)ти, -ене̄м и -еде̄м, ијек. запо̀дје(с)ти, сврш. заподенути.
— Заподјесмо понајприје дипломатично послије и живље опћење.
Обрад био добре воље па с њим заподео жив разговор.
Мрак и тмуша, помрчина густа заподједе нашом Троједницом.
Пододреднице
изродити се, настати; подићи се. — Код Кореновске се заподео дуг и упоран бој. Моск. Свађа се поново заподједе. Франг. Друмом се заподео облак прашине. Вес
Изворни текст (OCR)
запо̀денути, -не̄м, ијек. запо̀дјенути, (аор. 2. и 3. л. за̏поденӯ), сврш. започети, заметнути, заврћи. — Желећи ... да заподјене о нечему гдје би цијело друштво судјеловало, започе овако ... Креш. Кад се добро разгрејаше и привикоше на собу, заподенуше шалу и игру са децом. Ћос. Д. запо̀де(с)ти, -ене̄м и -еде̄м, ијек. запо̀дје(с)ти, сврш. заподенути. — Заподјесмо понајприје дипломатично послије и живље опћење. Шен. Обрад био добре воље па с њим заподео жив разговор. Рад. Д. Мрак и тмуша, помрчина густа заподједе нашом Троједницом. Ков. А.