Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за́пор

мтом 2, стр. 191

за́пор

запор

Лема

запор

Извор

том 2, стр. 191, редослед 11

  1. 1.

    направа којом се што затвара, затварач.

    — Отварањем објектива посебним запором пустит ћемо свјетлост на фотографску плочу. Физ.
  2. 1.

    Ево ти златноrа запора на твоја уста. Шен.

  3. 2.

    в. запонац (2).

    — Отрчим и повучем запор на уличним вратима.
    Пав.
  4. 3.

    уређај за кочење точкова, кочница.

    — Моја се кочија смицајући од запора на задњим точковима спушта низбрдице.
    Ђал.
  5. 4.

    устава, брана.

    — Али добро је да се запор развали да се ријека излије.
    Уј.
  6. 5.а.

    тешко мокрење. Деан. Рј.

    medicine
    мед. — медицина
  7. 5.б.

    ретко или недовољно пражњење црева, тврда столица, затвор (4). Бак. Реч.

Изворни текст (OCR)
за́пор м 1. направа којом се што затвара, затварач. — Отварањем објектива посебним запором пустит ћемо свјетлост на фотографску плочу. Физ. 1. Ево ти златноrа запора на твоја уста. Шен. 2. в. запонац (2). — Отрчим и повучем запор на уличним вратима. Пав. 3. уређај за кочење точкова, кочница. — Моја се кочија смицајући од запора на задњим точковима спушта низбрдице. Ђал. 4. устава, брана. — Али добро је да се запор развали да се ријека излије. Уј. 5. мед. а. тешко мокрење. Деан. Рј. б. ретко или недовољно пражњење црева, тврда столица, затвор (4). Бак. Реч.