Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

запо̀јати

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 190

запо̀јати

запојати

Лема

запојати

Извор

том 2, стр. 190, редослед 20

  1. 2.

    (имп. за̀по̄ј; аор. 2. и

    имп. — императив
  2. 3.в.

    л за̏поја̄; р. прид. за̏појао, -а̄ла) сврш. в. запевати.

    р. прид. — радни глаголски придевприд. — придевв. — (после броја) век
    — Та кад наш попа запоје, мени одмах кике расту.
    Шапч.
    А кад запоју »Још хрватску« стару, све друштво у глас један пјеват хрупи.
    Марк. Ф.
Изворни текст (OCR)
запо̀јати, -је̄м (имп. за̀по̄ј; аор. 2. и 3. л. за̏поја̄; р. прид. за̏појао, -а̄ла) сврш. в. запевати. — Та кад наш попа запоје, мени одмах кике расту. Шапч. А кад запоју »Још хрватску« стару, све друштво у глас један пјеват хрупи. Марк. Ф.