запречи́ваи
запречиваи
Лема
запречиваи
Извор
том 2, стр. 195, редослед 10
- 1.
и уч. = запречавати. запре́чити, за̀пре̄чӣм, ијек. запријѐчити, сврш. 1. начинити запреку; заградити.
— Улазна врата вагона запречио је један карабинијер.
Колибе су биле запријечене кољем
— да звјерке и вјетрови не улазе.
- 2.
заштитити.
— Они су запречили отаџбину својим грудима и омеђили је мртвим телима својих другова.
- 3.
не допустити да се (што) изврши, омести, спречити; зауставити.
— Замакну Стеван коцем и прије него су други могли запријечити, паде Iроданић на земљу.
Не позове лијечника на вријеме да запријечи ток болести.
Изворни текст (OCR)
запречи́ваи, -ѐчујм несврш и уч. = запречавати. запре́чити, за̀пре̄чӣм, ијек. запријѐчити, сврш. 1. начинити запреку; заградити. — Улазна врата вагона запречио је један карабинијер. Јак. Колибе су биле запријечене кољем — да звјерке и вјетрови не улазе. Лал. 2. заштитити. — Они су запречили отаџбину својим грудима и омеђили је мртвим телима својих другова. Јак. 3. не допустити да се (што) изврши, омести, спречити; зауставити. — Замакну Стеван коцем и прије него су други могли запријечити, паде Iроданић на земљу. Тур. Не позове лијечника на вријеме да запријечи ток болести. Ћип.