запр́знити

запрзнити

запрзнити

том 2, стр. 196, редослед 1

—
испрљати, запрљати.
— Ја ћу окренути лице своје насупрот таком човјеку што запрзни светињу моју.
Дан.

~ се

1. испрљати се. — На се пазио није нимало; овдје се запрзни, ондје покапај. О-А. 2. изазвати кавгу; исп. прзница. Вук Рј

испрљати се.изазвати кавгу; исп. прзница. Вук Рј

Изворни текст (OCR)

запр́знити, за̀пр̄знӣм сврш. испрљати, запрљати. — Ја ћу окренути лице своје насупрот таком човјеку што запрзни светињу моју. Дан.