за̀птити
заптити
Лема
заптити
Извор
том 2, стр. 197, редослед 25
- 1.
(трп. прид. заптѝвен -ѐна, -ѐно) сврш. запушити, зачепити, не пустити да тече, да се пробије, затиснути.
— Те ноћи је нагло ... надошао Рзав и, црвен од блата, зајазио и заптио Дрину на ушћу.
Јамачно си врх пушчане цеви у трчању земљом заптио!
- 2.
стегнути, пригушити.
— Забога, и мене је заптило!
Одлази!
— дрекну он, а глас му се склупча, и запти га у грлу.
Пододреднице
стегнути се, загушити се. — Чудо нисмо заборавили говорити ... Е тако је то кад се човеку заптију прса, а уста запуше. Шапч. Милисава ко̂ да шчепа неко за гушу — тако му се глас запти. Вес
Изворни текст (OCR)
за̀птити, за̏птије̄м (трп. прид. заптѝвен, -ѐна, -ѐно) сврш. 1. запушити, зачепити, не пустити да тече, да се пробије, затиснути. — Те ноћи је нагло ... надошао Рзав и, црвен од блата, зајазио и заптио Дрину на ушћу. Андр. И. Јамачно си врх пушчане цеви у трчању земљом заптио! Рад. Д. 2. стегнути, пригушити. — Забога, и мене је заптило! Бен. Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча, и запти га у грлу. Лаз. Л.