за̀пӯрен
запурен
Лема
запурен
Извор
том 2, стр. 198, редослед 6
- —
в. зајапурен. Р-К Реч запурења́чити (се), -ѐња̄чӣм (се) сврш. постати пурењаком, развити се да се можсе пећи (о кукурузу).
— Па није ти, болан, још ни стигао овај кукуруз. Још се није ни запуеЊачИО. РанК. запу́рити се, за̀пӯрӣм се сврш.
- —
в. зајапурити се, зацрвенети се јако.
— Беше изнела хлеб да метне у пећ, а сва се запурила од посла и ватре те дошла још руменија.
Запурио се у лицу, па све грми по соби његов крупни глас. Ивак. запу̀рњати (се), -а̄м (се) сврш. задимитши (се), запрашити (се), испунити се прашином, димом.
— Сва околина запурња од прашине И Ддима.
Изворни текст (OCR)
за̀пӯрен, -а, -о в. зајапурен. Р-К Реч. запурења́чити (се), -ѐња̄чӣм (се) сврш. постати пурењаком, развити се да се можсе пећи (о кукурузу). — Па није ти, болан, још ни стигао овај кукуруз. Још се није ни запуеЊачИО. РанК. запу́рити се, за̀пӯрӣм се сврш. в. зајапурити се, зацрвенети се јако. — Беше изнела хлеб да метне у пећ, а сва се запурила од посла и ватре те дошла још руменија. Глиш. Запурио се у лицу, па све грми по соби његов крупни глас. Ивак. запу̀рњати (се), -а̄м (се) сврш. задимитши (се), запрашити (се), испунити се прашином, димом. — Сва околина запурња од прашине И Ддима. Јак.