зарашћи́ва̄ње

зарашћивање

Стална адреса

Лема

зарашћивање

Извор

том 2, стр. 202, редослед 16

—
гл. им. од зарашћивати (се). Коз. .
гл. — глагол, глаголскиим. — именица
зарашћи́вати (се), -а̀шћује̄м (се) несврш. = зарастати (се). — Није марио за земљу, нити ју је орао, нити сијао, те се земљиште почело све већма зарашћивати.

Изворни текст (OCR)

зарашћи́ва̄ње с гл. им. од зарашћивати (се). зарашћи́вати (се), -а̀шћује̄м (се) несврш. = зарастати (се). — Није марио за земљу, нити ју је орао, нити сијао, те се земљиште почело све већма зарашћивати. Коз. .