за̏речити
заречити
Лема
заречити
Извор
том 2, стр. 204, редослед 1
- —
узети реч, обећање (од кога); исп. зарећи се (1б).
— Тоrа часа ја је заречим и договоримо се да одбегне за мене.
Изворни текст (OCR)
за̏речити, -ӣм сврш. узети реч, обећање (од кога); исп. зарећи се (1б). — Тоrа часа ја је заречим и договоримо се да одбегне за мене. Ранк.