зарѐћи
зарећи
Лема
зарећи
Варијанте
за̀рећи
Извор
том 2, стр. 203, редослед 12
- 2.
и за̀рекне̄м (аор. 2. и
- 3.
за̏рече; р. прид за̀рекао, -ѐкла) сврш.
- 1.
заказати, утврдити време за нешто.
— Парастос је заречен за сутра.
Ви сте ме испросили и, ето, зарекли сте сватове прекосјутра.
- 2.
обећати.
— Сваком добру привезао даћу, а голему зарекао плаћу на Миркову непоорну главу.
Пододреднице
1. а. дати реч, веру, завет; заветовати се, дати свечано обећање. — Зато се он зарекне да ће три дана сједити у свом чуну на морској пучини. Брл. б. уз. повр. обрећи се један (једно) другоме; узети обавезу, изјавити да се узима обавеза. — Оба цара се... зареку да ће ... у свему осталом поштовати целину Турске. Нов. Зарецимо се овдје ... да нећемо никад заборавити — прво Иљушу, а друго, један друrоrа. Л-К. 2. погрешити нехотице у говору и тиме се одати, изрећи се. — Одмах се досјети да се грубо зарекао. Војн. Мора бити опрезан да се у какву безазлену тренутку не зарекне. Креш
Изворни текст (OCR)
зарѐћи и за̀рећи, зарѐче̄м, за̀рече̄м и за̀рекне̄м (аор. 2. и 3. л. за̏рече; р. прид. за̀рекао, -ѐкла) сврш. 1. заказати, утврдити време за нешто. — Парастос је заречен за сутра. Кост. Л. Ви сте ме испросили и, ето, зарекли сте сватове прекосјутра. Шант. 2. обећати. — Сваком добру привезао даћу, а голему зарекао плаћу на Миркову непоорну главу. Март.