за̀ритн
заритн
Лема
заритн
Извор
том 2, стр. 204, редослед 16
- 1.
забити; забости неки оштар и шиљат предмет у нешто
— Гавран је ту пао с кликтањем ... и зарио одмах свој кљун, оштар као челик.
Једна челична тријеска ... зарила се управо у његову шију.
- 2.
закопати; сакрити у нешто.
— Понекога ... оборе и у снег те га зарију до грла.
Зарије главу у склопљене згрчене прсте.
Пододреднице
1. забости се, забити се. — Ти, као бодеж што се бритки у срце ми зари плачно. Јур. Копље везано за руку ловца зарије се у животињу. Петр. М. 2. закопати се; сакрити се. — Хтјела је да загрли и јаблан, и поток и камен на којем је починула, и да се зарије у влажну земљу. Шимун. 3. фиг. забити се, утонути. — Зарио се у књиге и сам је радио. Сек
Изворни текст (OCR)
за̀ритн, за̏рије̄м сврш. 1. забити; забости неки оштар и шиљат предмет у нешто. — Гавран је ту пао с кликтањем ... и зарио одмах свој кљун, оштар као челик. Дуч. Једна челична тријеска ... зарила се управо у његову шију. Кик. 2. закопати; сакрити у нешто. — Понекога ... оборе и у снег те га зарију до грла. Шапч. Зарије главу у склопљене згрчене прсте. Матош.