заро̀бити

заробити

Лема

заробити

Извор

том 2, стр. 204, редослед 21

1.а.
ухватити (противника) жива и одвести собом. —Брђане ми изведите штоно сам их заробио робљем на Морачи, води хладној. Маж. И.
И. — Исти
1.б.
учинити робом; учинити бесправним; лишити слободе.
— Ја тебе нисам заробила, него довела у своју кућу.
Вес.
А мене заробио мрак ... ослијепио сам.
Гор.
2.а.
освојити, одузети од противника.
— Кад бијелу заробите кулу, немојте је почем запалити.
НП Вук
2.б.
фиг. опчинити, привезати пажњу, овладати ким потпуно.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Било је тренутака да нас његово причање ... зароби и привуче.
Петр. В.
3.
ухватити.
— Жене га заробише за руке и рамена, а он се, тобоже, отима.
Петр. В.
Као̀ млијеко и тамјан, и ја ћу заробити звијезду.
Уј.
У врту своме засадићу пролеће: све мирисе слатке заробићу.
Макс.

Пододреднице

~ се

постати роб; лишити се свега; презаузети се нечим тешким; одвећ се за што привезати не мислећи ни на шта друго. — Он се и не мисли овде на селу заробити и оковати. Срем

постати роб; лишити се свега; презаузети се нечим тешким; одвећ се за што привезати не мислећи ни на шта друго.

Изворни текст (OCR)

заро̀бити, за̀робӣм сврш. 1. а. ухватити (противника) жива и одвести собом. —Брђане ми изведите штоно сам их заробио робљем на Морачи, води хладној. Маж. И. б. учинити робом; учинити бесправним; лишити слободе. — Ја тебе нисам заробила, него довела у своју кућу. Вес. фиг. А мене заробио мрак ... ослијепио сам. Гор. 2. а. освојити, одузети од противника. — Кад бијелу заробите кулу, немојте је почем запалити. НП Вук. б. фиг. опчинити, привезати пажњу, овладати ким потпуно. — Било је тренутака да нас његово причање ... зароби и привуче. Петр. В. 3. ухватити. — Жене га заробише за руке и рамена, а он се, тобоже, отима. Петр. В. фиг. Као̀ млијеко и тамјан, и ја ћу заробити звијезду. Уј. У врту своме засадићу пролеће: све мирисе слатке заробићу. Макс.