заро̀нити

заронити

Стална адреса

Лема

заронити

Извор

том 2, стр. 205, редослед 18

1.а.
почети ронити; загњурити се главом у воду; уронити.
— Сад није било друге помоћи него ... заронити у море.
Новак
1.б.
фиг. ући дубоко, удубити се (у што).
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— И поглед мајчин зарони јој у душу.
Вес.
2.
затрпати; прекрити.
— Како је кршћански умро, онако га кршћански и заронише у раку, баш под гранатом трешњом.
Торд.
залити.
— Спремила је до два гроба, сузама их заронила.
Јакш. Ђ.

Пододреднице

~ се

1. заћи (у што); упасти; задубити се; ући дубоко у шта. — Заронила се ... чак до кукова. Јакш. Ђ. фиr. У маглу се сунце заронило. Митр. Дубље и сигурније може се заронити у умотворине којега времена кад се литература тога времена оцијени. В 1885. 2. затрпати се, закопати се, зарити се дубоко у што. — Неким делом зарони у влажну земљу. Тод. фиг. Писци Матичини ... заронили су се у архиве. БВ 1909

заћи (у што); упасти; задубити се; ући дубоко у шта.затрпати се, закопати се, зарити се дубоко у што.

Изворни текст (OCR)

заро̀нити, за̀ронӣм сврш. 1. а. почети ронити; загњурити се главом у воду; уронити. — Сад није било друге помоћи него ... заронити у море. Новак. б. фиг. ући дубоко, удубити се (у што). — И поглед мајчин зарони јој у душу. Вес. 2. затрпати; прекрити. — Како је кршћански умро, онако га кршћански и заронише у раку, баш под гранатом трешњом. Торд. фиг. залити. — Спремила је до два гроба, сузама их заронила. Јакш. Ђ.