Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зару́жити

сврштом 2, стр. 206

зару́жити

заружити

Лема

заружити

Извор

том 2, стр. 206, редослед 19

  1. 1.

    почети ружити, почети дизати буку, затандркати, заштропотати.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Мост ланчани заружи.
    Шен.
    Уто заруже кола.
    Торд.
  2. 2.

    почети грдити, карати.

    — Млади Рибар закипти од рекла да ударим оно дијете?« Креш. зару́јити (се), -ӣм (се) сврш. почети рујити (се), добити рујну боју. гњева и заружи своју Душу: »Зашто си ми
Изворни текст (OCR)
зару́жити, за̀рӯжӣм сврш. покр. 1. почети ружити, почети дизати буку, затандркати, заштропотати. — Мост ланчани заружи. Шен. Уто заруже кола. Торд. 2. почети грдити, карати. — Млади Рибар закипти од гњева и заружи своју Душу: »Зашто си ми рекла да ударим оно дијете?« Креш. зару́јити (се), -ӣм (се) сврш. почети рујити (се), добити рујну боју.