зарумењи́вати
зарумењивати
Лема
зарумењивати
Извор
том 2, стр. 206, редослед 26
- —
и уч према заруменити.
— Сунце тоне у море ... и зарумењује западна небеса.
Пододреднице
несврш. и уч. према заруменети се и зарумењети се. — Стипанчићу се чинило да му се зарумењује лице. Новак. зару́нити (се), за̀рӯнӣм (се) сврш. 1. почети рунити, почети добивати руно; фиr. забрујати. — Тада је старо црквено звоно весело зарунило својим звуцима. Креш. 2. почети се крунити, дробити. Вук Рј
Изворни текст (OCR)
зарумењи́вати, -ѐњује̄м несврш. и уч. према заруменити. — Сунце тоне у море ... и зарумењује западна небеса. Ков. А.