зару́чити
заручити QA: medium
Лема
заручити
Извор
том 2, стр. 207, редослед 10
- 1.
употребити, напунити, запремити, заузети (суд, врећу) Вук Рј.
- 2.
испросити, верити, дати знамење, прстен (девојци) као знак да је испрошена; обећати некоме девојку.
— Зане скида бурме позлаћене, и заручи љепоту дјевојку.
Спасоје ... по савету архимандрита пристаје да странац заручи његову кћер. 1лц2.
Пододреднице
(за неког, с неким) везати се датом речју (о момку или девојци), верити се. — Благо оном који се с тобом заручио. Леск. Ј. Заручио сам се с једном девојком из истог села. Цом
Изворни текст (OCR)
зару́чити, за̀рӯчӣм сврш. 1. употребити, напунити, запремити, заузети (суд, врећу). Вук Рј. 2. испросити, верити, дати знамење, прстен (девојци) као знак да је испрошена; обећати некоме девојку. — Зане скида бурме позлаћене, и заручи љепоту дјевојку. НП Вук. Спасоје ... по савету архимандрита пристаје да странац заручи његову кћер. 1лц2.