Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

заруња́вати

несврштом 2, стр. 207

заруња́вати

заруњавати

Лема

заруњавати

Извор

том 2, стр. 207, редослед 1

  1. —

    почети постајати руњав, почети добијати длаке. -у̀ња̄вӣм (се) (ек. и ијек.) сврш. постати

    ек. — екавскиијек. — ијекавски
    — Андрија ... је заруњавао по брковима и по бради.
    Божић
    заруња́вети (се), -у̀ња̄вӣм (се), ијек. заруња́вјети (се), и заруња́вити (се), руњав, длакав. — Махао је старац забринуто главом, указујући мајци на заруњавјеле бутине.
    Гор.
    заруња́вјети (се), -у̀ња̄вӣм (се), ек. заруња́вети (се).
Изворни текст (OCR)
заруња́вати, -у̀ља̄ва̄м несврш. почети постајати руњав, почети добијати длаке. — Андрија ... је заруњавао по брковима и по бради. Божић. заруња́вети (се), -у̀ња̄вӣм (се), ијек. заруња́вјети (се), и заруња́вити (се), -у̀ња̄вӣм (се) (ек. и ијек.) сврш. постати руњав, длакав. — Махао је старац забринуто главом, указујући мајци на заруњавјеле бутине. Гор. заруња́вјети (се), -у̀ња̄вӣм (се), ек. заруња́вети (се).