Одредница

засведо̀чити

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 208

засведо̀чити

засведочити

Лема

засведочити

Извор

том 2, стр. 208, редослед 13

  1. ијек. засвједо̀чити, сврш. потердити војим сведочењем, уверити својим тврђењем и доказима; посведочити, доказати.

    ијек. — ијекавски
    — Нема никога који ће му засведочити и рећи: »Имаш разлога; јеси као најбољи Црногорац.« Нен. Љ. У том је спису ... муж доказивао непобитним наводима да су Стипанчићи засвједочили стотину пута своју оданост аустријској царевини.
    Новак.
Изворни текст (OCR)
засведо̀чити, -ѐдочӣм, ијек. засвједо̀чити, сврш. потердити војим сведочењем, уверити својим тврђењем и доказима; посведочити, доказати. — Нема никога који ће му засведочити и рећи: »Имаш разлога; јеси као најбољи Црногорац.« Нен. Љ. У том је спису ... муж доказивао непобитним наводима да су Стипанчићи засвједочили стотину пута своју оданост аустријској царевини. Новак.