за̀сенити
засенити
Лема
засенити
Извор
том 2, стр. 211, редослед 7
- 1.
ијек. за̀сјенити, сврш 1. покрити сенком; оградити од извора светлости.
— Засјенивши свјетло ... спустила се госпођа Валпурга.
Засенивши руком очи, покуша да види шта се у кујни дешава.
Старац ... посла жену да тражи чобане за стоком по засјењеним потоцима.
- 2.а.
бацити сенку (на што), помрачити.
— Забринутост бјеше јој засјенила лице.
Из оштре боли пао је у неку биједну апатију ... која му је засјенила сву душу.
- 2.б.
надмашити, претећи.
— Милош Обилић и Хајдук Вељко ... засенили су Леониду и Сцеволу.
Она је својом љепотом све засјенила.
- 3.
за тренутак обневидети од јаке светлости, одузети способност да се види.
— Очи ми се засјенише од онога чара штоно се прелијева с крова цркве св. Марка.
Е да ли јој засенише очи богати поклони којима је дарива он]?
Изворни текст (OCR)
за̀сенити, -ӣм, ијек. за̀сјенити, сврш. 1. покрити сенком; оградити од извора светлости. — Засјенивши свјетло ... спустила се госпођа Валпурга. Новак. Засенивши руком очи, покуша да види шта се у кујни дешава. Ћос. Б. Старац ... посла жену да тражи чобане за стоком по засјењеним потоцима. Лал. 2. а. бацити сенку (на што), помрачити. — Забринутост бјеше јој засјенила лице. Кум. Из оштре боли пао је у неку биједну апатију ... која му је засјенила сву душу. Ђал. б. надмашити, претећи. — Милош Обилић и Хајдук Вељко ... засенили су Леониду и Сцеволу. Прод. Она је својом љепотом све засјенила. Кум. 3. за тренутак обневидети од јаке светлости, одузети способност да се види. — Очи ми се засјенише од онога чара штоно се прелијева с крова цркве св. Марка. Ков. А. фиг. Е да ли јој засенише очи богати поклони којима је дарива он]? Јакш. Ђ.