за̀сести
засести, заседнем, заседем, засјести
Лема
засести
Варијанте
заседнем, заседем, засјести, за̀седне̄м, за̀седе̄м, за̀сјести
Извор
том 2, стр. 211, редослед 20
- 1.а.
сести, посадити се.
— И заседоше свати за пуну софру.
Обојица засјела за каву.
- 1.б.
добити, заузети место (службу), сместити се.
— Засио је на свеучилишну катедру као изванредни професор.
Поп-Михаилов син је засео на очеву парохију.
- 1.в.
састати се у седницу; отпочети рад у седници.
— После пола часа заседе цео школски одбор.
Рано већ комисија је засјела у великом пространом »женском разреду« наше Школе.
- 2.
прел. посадити некога за сто.
— I опе свате дочекује дивно, засједе их за софре господске.
- 3.
ухватити заседу.
— И ми махом одосмо од Стоца и бусије уз друм засједосмо.
Треба засести иза букве и чекати их на цев.
- 4.а.
сести негде да ту дуже остане, задржати се.
— Само Рок није нигдје дуже засјео, ишао је од куће до куће.
Угојен и подадуо од пића, он се једва вуче, и гдје засједне, не диже се док га не изнесу. ндр. И.
- 4.б.
напасти; пасти и задржати се.
— А стара ... засједе на јагну и удри псовати.
Она бура страсти ... већ је без траrа била ишгчезла, а на њено место, као нежељен гост, засела је туrа.
- 4.в.
ући, увући се (у кога, шта).
— У Ђуку засјело нешто окрутно и немилосрдно, пакосно и кивно.
- 5.
застати, запасти у грлу (о залогају, кости и сл.).
— Раји заседе залоrај.
Сатирична прича »Комадић шmвајuарског сира« гадно је засела у грлу србијанске реакције.
- 6.
заћи (о сунцу).
— Јо, Ненаде, моје жарко сунце! Рано ти ми беше измилило, па ми тако рано ти заседе!
- 7.
заузети, запосести; настанити, населити.
— Они предјели опустјели cV], те у ХVII вијеку засјели их у претежнијем броју Арбанаси.
Ни касније, кад је засела Аустрија, није хтео да каже шта је знао.
Фразе
~ (коме) на грбачу (за врат) постати (коме) велики терет.
Пододреднице
засести (4а). — Пожури корак ... засјела се код оргуљашевих. Бен. Пошто се налуња, дође на дућан, па се засједи — заборави кад је дошао. Сиј
Изворни текст (OCR)
за̀сести, за̀седне̄м и за̀седе̄м, ијек. за̀сјести, сврш. 1. а. сести, посадити се. — И заседоше свати за пуну софру. Вес. Обојица засјела за каву. О-А. б. добити, заузети место (службу), сместити се. — Засио је на свеучилишну катедру као изванредни професор. Баз. Поп-Михаилов син је засео на очеву парохију. Андр. И. в. састати се у седницу; отпочети рад у седници. — После пола часа заседе цео школски одбор. Ранк. Рано већ комисија је засјела у великом пространом »женском разреду« наше Школе. Кик. 2. прел. посадити некога за сто. — I опе свате дочекује дивно, засједе их за софре господске. НП Вук. 3. ухватити заседу. — И ми махом одосмо од Стоца и бусије уз друм засједосмо. Ботић. Треба засести иза букве и чекати их на цев. Ћос. Д. 4. а. сести негде да ту дуже остане, задржати се. — Само Рок није нигдје дуже засјео, ишао је од куће до куће. Бен. Угојен и подадуо од пића, он се једва вуче, и гдје засједне, не диже се док га не изнесу. ндр. И. б. напасти; пасти и задржати се. — А стара ... засједе на јагну и удри псовати. Бен. Она бура страсти ... већ је без траrа била ишгчезла, а на њено место, као нежељен гост, засела је туrа. Бар. в. ући, увући се (у кога, шта). — У Ђуку засјело нешто окрутно и немилосрдно, пакосно и кивно. Коз. И. 5. застати, запасти у грлу (о залогају, кости и сл.). — Раји заседе залоrај. Ад. фиг. Сатирична прича »Комадић шmвајuарског сира« гадно је засела у грлу србијанске реакције. Поп. Ј. 6. заћи (о сунцу). — Јо, Ненаде, моје жарко сунце! Рано ти ми беше измилило, па ми тако рано ти заседе! НП Вук. 7. заузети, запосести; настанити, населити. — Они предјели опустјели cV], те у ХVII вијеку засјели их у претежнијем броју Арбанаси. Јаг. Ни касније, кад је засела Аустрија, није хтео да каже шта је знао. Марк. М.