за̑става
застава QA: medium
Лема
застава
Варијанте
за̏става
Извор
том 2, стр. 218, редослед 23
- 1.
ж
- 1.
на мотки причвршћено платно одређених боја као обележје народа, државе, удружења, идејног покрета, војног одреда и др.; исп. барјак (1).
- 2.
фиг. симбол идеје, идеологије, која окупља групу људи, организацију и сл.
— Светозар Марковић ... је социјалистичку заставу први понео.
Почели су да се боре против романтике ... дигли су заставу натурализма.
- 3.
војна јединица са својом заставом.
— Узаграпце провали у село застава банских хVсара.
- 4.а.
почасно место на дну стола супротно од прочеља, чела стола.
— У прочеље стари сват, с десне му стране кум ... а у заставу војвода.
- 4.б.
сват који седи у застави, у прочељу.
dialectal— Дјевојка клекне на прострте струке, а два засједе (или заставе) узму јој вео с главе.
Рј.
- 5.
западни део неба који се обоји од сунца кад зађе.
— Оде му жарко за заставу сунце. Сву ноћ јаше Корић на дорату.
- 6.
шипка на ђерму о којој виси кабао.
— Гледа старац огољену заставу нечијег ђерма.
на пола копља знак жсалости или короте; побости заставу ставити заставу као знак победе, освајања; сигналне заставе заставе (појединачно или у комбинацијама) за давање вести; ступити под туђ у заст аву служити (као војник и иначе) туђину, странцу; чврсто држати застав издржати постојано на предводничком месту
Фразе
бела ~ знак предаје; војник под заставом војник у сталном кадру;
Изворни текст (OCR)
за̑става и за̏става1 ж 1. на мотки причвршћено платно одређених боја као обележје народа, државе, удружења, идејног покрета, војног одреда и др.; исп. барјак (1). 2. фиг. симбол идеје, идеологије, која окупља групу људи, организацију и сл. — Светозар Марковић ... је социјалистичку заставу први понео. Скерл. Почели су да се боре против романтике ... дигли су заставу натурализма. Марј. М. 3. војна јединица са својом заставом. — Узаграпце провали у село застава банских хVсара. Шен. 4. а. почасно место на дну стола супротно од прочеља, чела стола. — У прочеље стари сват, с десне му стране кум ... а у заставу војвода. Матош, б. покр. сват који седи у застави, у прочељу. — Дјевојка клекне на прострте струке, а два засједе (или заставе) узму јој вео с главе. Вук Рј. 5. западни део неба који се обоји од сунца кад зађе. — Оде му жарко за заставу сунце. Сву ноћ јаше Корић на дорату. НПХ. 6. шипка на ђерму о којој виси кабао. — Гледа старац огољену заставу нечијег ђерма. Ћоп.