Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за̀ставити

сврштом 2, стр. 219

за̀ставити

заставити

Лема

заставити

Извор

том 2, стр. 219, редослед 3

  1. 1.

    (за)уставити задржати.

    — Стани, брате, застави дората.
    НПХ
    Наједанпут га нешто заставило као вјетар некакав.
    Мул.
  2. 2.

    приставити.

    — И што куха, то по лончину застави.
    Коз. И.
  3. 3.

    заложити. Вук Рј.

    dialectal
    покр. — покрајински

Пододреднице

~ се

(за)уставити се. — На путу се заставиле овце, стоје, преживајУ. Сиј

(за)уставити се.
Изворни текст (OCR)
за̀ставити, -ӣм сврш. 1. (за)уставити; задржати. — Стани, брате, застави дората. НПХ. Наједанпут га нешто заставило као вјетар некакав. Мул. 2. приставити. — И што куха, то по лончину застави. Коз. И. 3. покр. заложити. Вук Рј.