Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за̑ставни̏к

мтом 2, стр. 219

за̑ставни̏к

заставник

Стална адреса

Лема

заставник

Варијанте

за̏ставнӣк

Извор

том 2, стр. 219, редослед 9

  1. 1.

    онај који носи заставу; исп. барјактар (1), стегоноша.

    исп. — испореди
    — Пред четама стајаху заставници.
    Шен.
    Висок, млад заставник примио је из Фићиних руку заставу.
    Чол.
  2. 2.

    фиг. носилац идеје, идеолог.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Још од почетка своrа рада ... он је Змај био у поезији заставник омладинскога либерализма.
    Скерл.
  3. 3.

    најнижи официрски чин у војсци.

    — Прибавио му је чин заставника у једном пуку.
    Нед.
Изворни текст (OCR)
за̑ставни̏к и за̏ставнӣк м 1. онај који носи заставу; исп. барјактар (1), стегоноша. — Пред четама стајаху заставници. Шен. Висок, млад заставник примио је из Фићиних руку заставу. Чол. 2. фиг. носилац идеје, идеолог. — Још од почетка своrа рада ... он је Змај био у поезији заставник омладинскога либерализма. Скерл. 3. најнижи официрски чин у војсци. — Прибавио му је  чин заставника у једном пуку. Нед.