за̀стати

застати

Лема

застати

Извор

том 2, стр. 220, редослед 23

1.
долазећи откуда наћи (кога или што), затећи.
— Кад је ступио у дворану, ту је застао владику.
Јакш. Ђ.
Застао ју је једноћ гдје говори с једним момком.
Коз. И.
2.
зауставити се; задржати се; прекинути делатност; престати.
— После неколико корака застанем.
Вес.
Нагло застаде кад очу у близини мелодију, необичну и сјетну.
Шимун.
Рад на новом друму бијаше застао.
Мил.
В. Мићи сасвим заста дисање.
Л-К

Фразе

застаде ми душа препадох се, јако се уплаших. — У мени застаде душа, зашто знам шта ће бити, а ја главу под јастуке. Срем.; реч му застаде (запе) у грлу није могао проговорити (од узбуђења и сл.).

Пододреднице

~ се

наћи се, задесити се. — Овај исти бимбаша ... застао се био ... у Пожаревцу, где га мој стриц Јаков и Карађорђе опколе. Нен. М

наћи се, задесити се.

Изворни текст (OCR)

за̀стати, -ане̄м, сврш. 1. долазећи откуда наћи (кога или што), затећи. — Кад је ступио у дворану, ту је застао владику. Јакш. Ђ. Застао ју је једноћ гдје говори с једним момком. Коз. И. 2. зауставити се; задржати се; прекинути делатност; престати. — После неколико корака застанем. Вес. Нагло застаде кад очу у близини мелодију, необичну и сјетну. Шимун. Рад на новом друму бијаше застао. Мил. В. Мићи сасвим заста дисање. Л-К.