за̀стићи

застићи

застићи

том 2, стр. 221, редослед 10

в.
индив. в. стићи, задесити.
индив. — индивидуалнов. — (после броја) век
— Веселим се освети која ће застићи грофицу.
Шен.

Изворни текст (OCR)

за̀стићи, -игне̄м сврш. индив. в. стићи, задесити. — Веселим се освети која ће застићи грофицу. Шен.