застре́лити

застрелити

Лема

застрелити

Извор

том 2, стр. 222, редослед 18

1.
ијек. застријѐлити, сврш. 1. убити стрелом или из ватреног оружја, устрелити.
ијек. — ијекавски
— И хвалиш се цару на дивану да застрелиш орла крстатога.
НП Вук
2.
пустити стрелу.
— Заповеди да се попне сваки од синова на кулу па да с куле застреле: где кога падне стрела, оданде ће му довести девојку. Н. прип.
Вук
3.
фиг. пренеразити се, бити запрепашћен.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— И он је онде погинуо?
— Јесте, погинуо,
— рече просјак,
— застрељен изгледом бача-Марковим.
Јакш. Ђ.

Изворни текст (OCR)

застре́лити, за̀стре̄лӣм, ијек. застријѐлити, сврш. 1. убити стрелом или из ватреног оружја, устрелити. — И хвалиш се цару на дивану да застрелиш орла крстатога. НП Вук. 2. пустити стрелу. — Заповеди да се попне сваки од синова на кулу па да с куле застреле: где кога падне стрела, оданде ће му довести девојку. Н. прип. Вук. 3. фиг. пренеразити се, бити запрепашћен. — И он је онде погинуо? — Јесте, погинуо, — рече просјак, — застрељен изгледом бача-Марковим. Јакш. Ђ.