за̀стре̄ти
застрети
Лема
застрети
Извор
том 2, стр. 222, редослед 23
- —
ијек. за̀стријети -ѐна и за̑стр̄т сврш. = застрти покрити, прекрити (чим).
— Прође јесен. Застрла белина (р. прид. за̏стро, -р̄ла; трп. прид. застр̀вен, земљу, те је само шара суро џбуње.
Кад мрак застре сву собу... онда мој немир још више расте.
Пододреднице
покрити се, прекрити се. — Небо се опет застрло облацима. Лал. фиг. спустити се. — На срце застре се нешто у исти час и блажено и болно. Ђал
Изворни текст (OCR)
за̀стре̄ти, за̏стре̄м, ијек. за̀стријети (р. прид. за̏стро, -р̄ла; трп. прид. застр̀вен, -ѐна и за̑стр̄т сврш. = застрти покрити, прекрити (чим). — Прође јесен. Застрла белина земљу, те је само шара суро џбуње. Вукић. Кад мрак застре сву собу... онда мој немир још више расте. Ивак.