за̀сӯжњичити

засужњичити

Стална адреса

Лема

засужњичити

Извор

том 2, стр. 224, редослед 7

в.
индив. в. засужњити (1).
индив. — индивидуалнов. — (после броја) век
— Наопако да опет засужњиче ослобођеног роба због моје брбљивости. Чипл су̏зити; пустити сузе.
— Засузи му бистро за̀сузити (се), -ӣм (се) сврш. почети око. Хар. Госпа Нола засузи. Сек. Лице ми подсјела крв, а очи се засузиле.
Коз. Ј.

Изворни текст (OCR)

за̀сӯжњичити, -ӣм сврш. индив. в. засужњити (1). — Наопако да опет засужњиче ослобођеног роба због моје брбљивости. Чипл. за̀сузити (се), -ӣм (се) сврш. почети су̏зити; пустити сузе. — Засузи му бистро око. Хар. Госпа Нола засузи. Сек. Лице ми подсјела крв, а очи се засузиле. Коз. Ј.