Одредница

зате́ћи

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 228

зате́ћи

затећи

Лема

затећи

Извор

том 2, стр. 228, редослед 9

  1. 1.

    учинити да нешто буде напето, напрегнуто; повући један крај чега што је на другом крају учвршћено (жицу, уже), напети, натегнути.

    — Дадоше му гусле ... он махну гудалом, затеже струне. Вес.Човјек баца за њом мреже своје. а кад затегне, мрежа празна. Мажс. Ф. фиг. Грозни јед ... му затегао све живце и стиснуо црне обрве.
    Војн.
  2. 2.а.

    стати одуговлачити, померити, помакнути (рок чега), одложити.

    — Ама, виде ли га како се понаша!? Изашла девојка на глас, з он сад затего̑ па се поrађa.
    Срем.
    Очева је болест била ... да је увијек волио затегнути с плаћањем.
    Козарч.
  3. 2.б.

    задржати, уздржати (дах); отегнути (у говору, песми).

    — Ја гледам те поплаве људске са затегнутим дахом.
    Крл.
    Корда још и данас... затегне ону старовинску, што нитко више не зна осим њеrа: »Ој, ладо ле ... «
    Берт.
  4. 2.в.

    одужити, потрајати.

    — Пољем влада омара и затегла суша, па ... кукурУ́зи тек што се држе.
    Ћип.
    Но како се рат затегнуо, морао је и он у војску.
    Мишк.
  5. 3.

    проћи; натегнути, повући; одапети.

    — То љетно повјетарце није могло затегнути кроз »Вела врата«, па се прехитило ... у Ријечки залив.
    Кум.
    Још кад су пробали из бурета вино] ... већ су прилично били затегли.
    Срем.
    Покојни Партенија ... затеже из острагуше па у по поле чела прас!
    Коч.
  6. 4.

    фиг. притегнути, стегнути.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Па баш сада кад су око нас затегли, хоће Немци народ да заплаше.
    Ћос. Д.

Фразе

~ личину нар. завршити на вешалима, бити обешен.

Пододреднице

~ се

= зате̑ћи се постти напет, натегнут. — Затегло му се ћурче преко широких леђа. Лаз. Л. Преко брижног чела затегоше се и исправише боре и он се насмеши. Чипл

= зате̑ћи се постти напет, натегнут.
Изворни текст (OCR)
зате́ћи 1. учинити да нешто буде напето, напрегнуто; повући један крај чега што је на другом крају учвршћено (жицу, уже), напети, натегнути. — Дадоше му гусле ... он махну гудалом, затеже струне. Вес.Човјек баца за њом мреже своје. а кад затегне, мрежа празна. Мажс. Ф. фиг. Грозни јед ... му затегао све живце и стиснуо црне обрве. Војн. 2. а. стати одуговлачити, померити, помакнути (рок чега), одложити. — Ама, виде ли га како се понаша!? Изашла девојка на глас, з он сад затего̑ па се поrађa. Срем. Очева је болест била ... да је увијек волио затегнути с плаћањем. Козарч. б. задржати, уздржати (дах); отегнути (у говору, песми). — Ја гледам те поплаве људске са затегнутим дахом. Крл. Корда још и данас... затегне ону старовинску, што нитко више не зна осим њеrа: »Ој, ладо ле ... « Берт. в. одужити, потрајати. — Пољем влада омара и затегла суша, па ... кукурУ́зи тек што се држе. Ћип. Но како се рат затегнуо, морао је и он у војску. Мишк. 3. проћи; натегнути, повући; одапети. — То љетно повјетарце није могло затегнути кроз »Вела врата«, па се прехитило ... у Ријечки залив. Кум. Још кад су пробали из бурета вино] ... већ су прилично били затегли. Срем. Покојни Партенија ... затеже из острагуше па у по поле чела прас! Коч. 4. фиг. притегнути, стегнути. — Па баш сада кад су око нас затегли, хоће Немци народ да заплаше. Ћос. Д.