за̀тиснути
затиснути QA: medium
Лема
затиснути
Извор
том 2, стр. 231, редослед 2
- 1.а.
(аор. за̀тиснух и за̀тискох, за̏тиснӯ, за̀тиште и за̏тиште) сврш. 1 силом угурати у што, испунити какву шупљину, рупу, пукотину, зачепити, запушит9.
— Сви зачаврљаше, тако да Брне затисну уши рукама.
Гун месец затиснуо је прозор. Ћос.
- 1.б.
притиснути, затворити.
— У јакој врућини ... затиснуо је ... очи руком.
У заборав тамну све вргох, затиснух уста и шутим.
- 2.
утиснути, забости, забити.
— Затисну зубе у доњу усну.
Скочи и затисне своје нокте у живо тијело младога господина.
- 3.
гурнути, потиснути; затурити.
— Вриједне смишљаш планове ..., онда све затиснеш у задњу полицу без изгледа на што.
Пододреднице
1. испунити се (о каквој шупљини), зачепити се, запушити се. 2. увући се, утиснути се. — фиг. Спарна се ноћ ... затисла у сваки кут. Нам. за̀титрати (се), -а̄м (се) сврш. почети титрати (се)
Изворни текст (OCR)
за̀тиснути, -не̄м (аор. за̀тиснух и за̀тискох, за̏тиснӯ, за̀тиште и за̏тиште) сврш. 1. а. силом угурати у што, испунити какву шупљину, рупу, пукотину, зачепити, запушит9. — Сви зачаврљаше, тако да Брне затисну уши рукама. Мат. фиг. Гун месец затиснуо је прозор. Ћос. Д. б. притиснути, затворити. — У јакој врућини ... затиснуо је ... очи руком. Крл. У заборав тамну све вргох, затиснух уста и шутим. Тад. 2. утиснути, забости, забити. — Затисну зубе у доњу усну. Шен. Скочи и затисне своје нокте у живо тијело младога господина. Ков. А. 3. гурнути, потиснути; затурити. — Вриједне смишљаш планове ..., онда све затиснеш у задњу полицу без изгледа на што. Кал.