Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за́тишје

стом 2, стр. 231

за́тишје

затишје

Лема

затишје

Варијанте

за̀тӣшје

Извор

том 2, стр. 231, редослед 6

  1. а.

    стање кад престане делатност, прекид (обично привремени) неког немирног, бурног стања, мировање; одмор, пауза.

    — Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обизно затишје V коме и власти и хајдуци мироваху.
    Ранк.
    Седео је дуго ... као ... преморен човек који се потпуно предаје тренуцима одмора и затишја.
    Андр. И.
    Затишје пред буру бит ће, дакле, врло кратко.
    Вј. 1957.
  2. б.

    заклоњено место (од ветра, буке и др.).

    др. — друго
    — Чамац, заокренувши у луку, нашао се у затишјУ.
    Ћип.
    У том затишју гдје су сједјели било је страшно вруће.
    Бен.
Изворни текст (OCR)
за́тишје и за̀тӣшје с а. стање кад престане делатност, прекид (обично привремени) неког немирног, бурног стања, мировање; одмор, пауза. — Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обизно затишје V коме и власти и хајдуци мироваху. Ранк. Седео је дуго ... као ... преморен човек који се потпуно предаје тренуцима одмора и затишја. Андр. И. Затишје пред буру бит ће, дакле, врло кратко. Вј. 1957. б. заклоњено место (од ветра, буке и др.). — Чамац, заокренувши у луку, нашао се у затишјУ. Ћип. У том затишју гдје су сједјели било је страшно вруће. Бен.