зато̀мити
затомити QA: medium
Лема
затомити
Извор
том 2, стр. 231, редослед 19
- а.
пригушити, угушити, потиснути (неку мисао, осећање и сл.).
— Она мораде затомити и најскромнију своју жељу.
Дошла туrа раставница па ме с тобом раставила, радост моју затомила.
- б.
присвојити, затајити, утајити (о новцу).
— Курве једне девет Југовића ... и цареву хазну затомише.
- в.
уништити, упропастити.
— Велика је грехота, а од људи зазор и срамота, девојачку срећу на тај начин затомити. М 18б7. Бојим се да ме не би која књижевна невјерија потнорила да сам вољан наше часописе ... затомити.
Пододреднице
заситити се. — Прождрли су му корен, изгризли су му цветове, нек се затоме још преосталим спареним листовима. Петр. В
Изворни текст (OCR)
зато̀мити, за̀томӣм сврш. а. пригушити, угушити, потиснути (неку мисао, осећање и сл.). — Она мораде затомити и најскромнију своју жељу. Коз. Ј. Дошла туrа раставница па ме с тобом раставила, радост моју затомила. Кош. б. присвојити, затајити, утајити (о новцу). — Курве једне девет Југовића ... и цареву хазну затомише. НП Вук. в. уништити, упропастити. — Велика је грехота, а од људи зазор и срамота, девојачку срећу на тај начин затомити. М 18б7. Бојим се да ме не би која књижевна невјерија потнорила да сам вољан наше часописе ... затомити. Ков. А.