за́то̄рнӣк

заторник

Лема

заторник

Извор

том 2, стр. 232, редослед 16

—
онај који нешто затире, уништавалац, упропаститељ.
— Ми и Гричани, заторници наше цркве, да смо једно? Шен. Зар она не би могла ... мене заторником своје среће назвати?
Коз. Ј.

Изворни текст (OCR)

за́то̄рнӣк м онај који нешто затире, уништавалац, упропаститељ. — Ми и Гричани, заторници наше цркве, да смо једно? Шен. Зар она не би могла ... мене заторником своје среће назвати? Коз. Ј.