заточе́ње
заточење QA: medium
Лема
заточење
Извор
том 2, стр. 232, редослед 26
- 1.
гл. им. од заточити.
- 2.
затвор, тамница, робија (обично за политичке кривце); прогонство на одређено место.
— Дознали су и за Перу писара да је осуђен на дугогодишње заточење.
Јанко је морао испричати све што је знао о Наполеону, о његову ... заточењу на Елби. Мат. зато̀чити, за̀точӣм сврш1. лишити слободе стављајући у затвор или под строги надзор у одређеном месту.
— Силом околности заточен је у Глоговцу.
Живећи заточен, у осами и немилости, везир се сетио живље свога порекла.
Изворни текст (OCR)
заточе́ње с 1. гл. им. од заточити. 2. затвор, тамница, робија (обично за политичке кривце); прогонство на одређено место. — Дознали су и за Перу писара да је осуђен на дугогодишње заточење. Ранк. Јанко је морао испричати све што је знао о Наполеону, о његову ... заточењу на Елби. Мат. зато̀чити, за̀точӣм сврш1. лишити слободе стављајући у затвор или под строги надзор у одређеном месту. — Силом околности заточен је у Глоговцу. Леск. Ј. Живећи заточен, у осами и немилости, везир се сетио живље свога порекла. Андр. И.