Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за̀требати

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 233

за̀требати

затребати

Стална адреса

Лема

затребати

Извор

том 2, стр. 233, редослед 20

  1. 1.

    (обичније безл.) сврш постати потребан, показати се потребним. —Узми од мене једну љуску, па кад ти затребам, само је протри мало. Н. прип. Вук. Оправља каце, гради што год затреба од дрвенарије. Глиш. Ако затреба, да народ буде способан да оружје употреби у обрани домовине. Стр.

    безл. — безлично
  2. 2.

    осетити потребу, нужду.

    — Причекат ћемо још, можда затребају штогод
    — изусти мати.
    Пав.
Изворни текст (OCR)
за̀требати, -а̄м (обичније безл.) сврш. 1. постати потребан, показати се потребним. —Узми од мене једну љуску, па кад ти затребам, само је протри мало. Н. прип. Вук. Оправља каце, гради што год затреба од дрвенарије. Глиш. Ако затреба, да народ буде способан да оружје употреби у обрани домовине. Стр. 2. осетити потребу, нужду. — Причекат ћемо још, можда затребају штогод — изусти мати. Пав.