затр́нути

затрнути

Лема

затрнути

Извор

том 2, стр. 234, редослед 19

а.
изгубити гипкост, укочити се, утрнути (о делу тела).
— Руке су му на студеној огради затрнуле и он се усправи с уздахом.
Шимун.
Дед ме, сине, погреби мало по леђима. Сва сам ти нешто затрнула данас. Маш. фиr. Успоставише први затрнуто кршћанство.
Павл.
б.
остати непокретљив од каквог снажног осећања, запањити се, пренеразити се, претрнути (од страха и сл.).
сл. — слично
— Данило од такова причања затрне, па и нехотице стаде тражити гдје би сјео.
Шимун.

Изворни текст (OCR)

затр́нути, за̀тр̄не̄м сврш. а. изгубити гипкост, укочити се, утрнути (о делу тела). — Руке су му на студеној огради затрнуле и он се усправи с уздахом. Шимун. Дед ме, сине, погреби мало по леђима. Сва сам ти нешто затрнула данас. Маш. фиr. Успоставише први затрнуто кршћанство. Павл. б. остати непокретљив од каквог снажног осећања, запањити се, пренеразити се, претрнути (од страха и сл.). — Данило од такова причања затрне, па и нехотице стаде тражити гдје би сјео. Шимун.