за̀турити

затурити QA: medium

Стална адреса

Лема

затурити

Извор

том 2, стр. 236, редослед 31

1.а.
бацити, ставити нешто уназад (иза себе, иза чега), забацити, заметнути.
— Затурим пушку на раме ... па изађем у поље.
Вес.
Затури капу на затиљак.
Маш.
Уморан лијеже под стабло и, затуривши руке под главу, гледа како звијезде ничу, плове и тону. Цар
1.б.
заденути, гурнути у што.
— Путаљчић стао ... И њему затурена о ункаш узда.
Ком.
Дотлић затури руке у џепове од хлача.
Киш
2.а.
ставити, метнути што негде тако да га је тешко наћи, загубити.
— Где ли је то писмо? Захаре, Захаре! Опет га он некуд затурио!
— говорио је Обломов.
Глиш.
Тако се људи гложе и прогоне око многе ствари па је послије забораве и затуре као дијете играчку.
Андр. И.
2.б.
одбацити, заборавити; погазити дату реч, обећање.
— ШПалом се може скратити вријеме и затурити брига.
Лал.
Сви су краљи потегнули руке, од те шаке хајдука крваве, јер су тврду ријеч затурили.
Март.
3.
заподенути, заметнути (разговор).
— Затури одма2 разrовор.
Лаз. Л.
А понекад би затурили причу.
Сиј.

Фразе

~ траг, конце сакрити поступке, дела.

Пододреднице

~ се

1. нагнути се уназад, забацити се, завалити се. — Начелник се затури у наслону од столице. Дом. 2. загубити се. — Упале у шушањ двије трешчице ... Упале, затуриле се. Вил. 3. поћи; почети. — На ти сабљу ... кад се тамо друмом затуримо ... да се с пута не макнеш грђему. НП Вук. Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани. Глиш

нагнути се уназад, забацити се, завалити се.загубити се.поћи; почети.

Изворни текст (OCR)

за̀турити, -ӣм сврш. 1. а. бацити, ставити нешто уназад (иза себе, иза чега), забацити, заметнути. — Затурим пушку на раме ... па изађем у поље. Вес. Затури капу на затиљак. Маш. Уморан лијеже под стабло и, затуривши руке под главу, гледа како звијезде ничу, плове и тону. Цар Е. б. заденути, гурнути у што. — Путаљчић стао ... И њему затурена о ункаш узда. Ком. Дотлић затури руке у џепове од хлача. Киш. 2. а. ставити, метнути што негде тако да га је тешко наћи, загубити. — Где ли је то писмо? Захаре, Захаре! Опет га он некуд затурио! — говорио је Обломов. Глиш. фиг. Тако се људи гложе и прогоне око многе ствари па је послије забораве и затуре као дијете играчку. Андр. И. б. одбацити, заборавити; погазити дату реч, обећање. — ШПалом се може скратити вријеме и затурити брига. Лал. Сви су краљи потегнули руке, од те шаке хајдука крваве, јер су тврду ријеч затурили. Март. 3. заподенути, заметнути (разговор). — Затури одма2 разrовор. Лаз. Л. А понекад би затурили причу. Сиј.