Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зату́чен

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 237

зату́чен

затучен

Лема

затучен

Варијанте

зату̀чен

Извор

том 2, стр. 237, редослед 6

  1. 1.

    -ѐна) сврш. 1. ударајући (у што) дати знак, ударити, покуцати.

    — Жељезно куцало на вратима он зграби дрхтавом руком и два пута затуче.
    Војн.
  2. 2.а.

    ударајући забити, сабити у што.

    — Узврпољио се, копа ногама, као да би их хтио затући у земљу. Цар
  3. 2.б.

    тукући затупити, сабити (нпр. шиљак који вири).

    нпр. — на пример
  4. 3.

    убити ударцима, премлатити.

    — Затуците тога шпијуна! Силом хтједоше да извуку пса ... и да га затуку.
    Бен.
  5. 4.

    фиг. потрошити улудо.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Није му жао од тако тешко заслужених новчића ... добар дио затући
    Кос.
    Хтио некако да затуче тај
    Дан.
    Леск. .

Фразе

~ себи у главу остати упорно, тврдоглаво при своме; исп. уз забити (изр.).

Пододреднице

~ се

1. забити се, завући се (незнано где). — Отићи кући — затући се у какво мало мјесто и учити. Нех. 2. фиг. постати тупав, затупети. — Сеоско дијете, дошав у град, препало се и затукло. Ф-А

забити се, завући се (незнано где).фиг. постати тупав, затупети.
Изворни текст (OCR)
зату́чен, -ена и зату̀чен, -ѐна) сврш. 1. ударајући (у што) дати знак, ударити, покуцати. — Жељезно куцало на вратима ... он зграби дрхтавом руком и два пута затуче. Војн. 2. а. ударајући забити, сабити у што. — Узврпољио се, копа ногама, као да би их хтио затући у земљу. Цар Е. б. тукући затупити, сабити (нпр. шиљак који вири). 3. убити ударцима, премлатити. — Затуците тога шпијуна! Силом хтједоше да извуку пса ... и да га затуку. Бен. 4. фиг. потрошити улудо. — Није му жао од тако тешко заслужених новчића ... добар дио затући Кос. Хтио некако да затуче тај дан. Леск. .