зау̀зе̄ти
заузети QA: medium
Лема
заузети
Извор
том 2, стр. 239, редослед 19
- 1.а.
силом, борбом узети (обично у рату), завладати нечим, освојити, задобити.
— Аустрија је у том рату заузела београдски пашалук по трећи пут.
Да нисам заузео Блитванију на јуриш ... била би ме господа ... устријелила.
- 1.б.
заокупити, обузети (мисли).
— Овда-онда, кад би ... Году каква мисао јаче заузела, гризла би ...усну белим горњим зубима.
Срела је једног непознатог човјека који је ... заузео њене мисли.
В.
- 2.а.
сместити се, запосести, настанити се.
— Ту су се Турци добро укопали, а батерије им заузеше дивне поло
— жаје.
Французи настанит ће се у тој кући ... генерал ... заузет ће кабинет4 кнеза Андреја.
- 2.б.
примити, добити (положај, место у служби).
— Катедру заузе ускоро ... Новаковић.
Неки су већ заузели место у државној4 служби.
- 3.
узети, послужити се, ангажовати; испунити, одузети (време).I
— Не треба сваког ни примати, заузме нам пушкУ забадава.
Лепота Неапољског залива заузме цело време што га путник има.
Уређивање је заузело три, четири дана.
- 4.
примити, узети, добити (облик, размере, израз и сл.).
— У једномI санаторију ... заузела је та пустоловина своју одређенију форму.
До̏сада, тај плод нерадозналости, заузме размјере тмурне бесмртности.
Оно двадесетак лица ... заузело је чудне изразе.
- 5.
започети, заподенути.
— Изнесоше каву и ракију ... о свачему јеглен заузеше.
Увече заузме причу, па пређе о вилама, о парама у земљи.
Фразе
~ место герм. сести; ~ став, позу стати, примити одређено држање; ~ став , становиште (према коме, чему) изјаснити се, определити се.
Пододреднице
1. (обично трп. прид.) забавити се, запослити се (чим), предати се (чему). — Дању је заузета домаћим пословима. Скерл. Сједим ја ... заузео се у рад, па ништа ... не мислим. Шуб. У то вријеме сам био заузет на другим странама. Креш. 2. (за кога, за што) заложити се, порадити (за кога, за што) узети у одбрану, подржати (кога, што). — Док дође нови школски надзорник —... онда се надам да ћете с ви заузети за мене. Трифк. Дуго је сједјела... размишљајући о Матеушу, Хоће ли се он, можда, за њу заузети и обранити је. Бен. 3. повезати се, здружити се (с ким). — Сељаци, :л се тако заузели са овим комшилуком што не ради у пољу, па и они се прогосподили. Дом
Изворни текст (OCR)
зау̀зе̄ти, за̀узме̄м сврш. 1. а. силом, борбом узети (обично у рату), завладати нечим, освојити, задобити. — Аустрија је у том рату заузела београдски пашалук по трећи пут. Нов. Да нисам заузео Блитванију на јуриш ... била би ме господа ... устријелила. Крл. б. заокупити, обузети (мисли). — Овда-онда, кад би ... Году каква мисао јаче заузела, гризла би ...усну белим горњим зубима. Дов. Срела је једног непознатог човјека који је ... заузео њене мисли. Мил. В. 2. а. сместити се, запосести, настанити се. — Ту су се Турци добро укопали, а батерије им заузеше дивне поло- жаје. Јакш. Ђ. Французи настанит ће се у тој кући ... генерал ... заузет ће кабинет4 кнеза Андреја. Крањч. Стј. б. примити, добити (положај, место у служби). — Катедру заузе ускоро ... Новаковић. Поп. П Неки су већ заузели место у државној4 служби. Андр. И. 3. узети, послужити се, ангажовати; испунити, одузети (време).I — Не треба сваког ни примати, заузме нам пушкУ забадава. Ћос. Д. Лепота Неапољског залива заузме цело време што га путник има. Нен. Љ. Уређивање је заузело три, четири дана. Мат. 4. примити, узети, добити (облик, размере, израз и сл.). — У једномI санаторију ... заузела је та пустоловина своју одређенију форму. Крл. До̏сада, тај плод нерадозналости, заузме размјере тмурне бесмртности. Јур. Оно двадесетак лица ... заузело је чудне изразе. Бег. 5. започети, заподенути. — Изнесоше каву и ракију ... о свачему јеглен заузеше. НП Вук. Увече заузме причу, па пређе о вилама, о парама у земљи. Сиј.