зау́стити
заустити
Лема
заустити
Извор
том 2, стр. 241, редослед 11
- —
(трп. прид. за̀ӯшћен) сврш. отеорити уста (да се што рече), покушати рећи, хтети или почети говорити
(а не изрећи). — Обоје покушаше неколико пута нешто да кажу, али би само заустили и опет шутке, пажљиво ... гледаху чудно с осмијесима. Л-К. Фра Грго заусти нешто о свом позиву и о њеној души, али га Велиз]
— паша прекиде и плану.
Изворни текст (OCR)
зау́стити, за̀ӯстӣм (трп. прид. за̀ӯшћен) сврш. отеорити уста (да се што рече), покушати рећи, хтети или почети говорити (а не изрећи). — Обоје покушаше неколико пута нешто да кажу, али би само заустили и опет шутке, пажљиво ... гледаху чудно с осмијесима. Л-К. Фра Грго заусти нешто о свом позиву и о њеној души, али га Велиз] -паша прекиде и плану. Андр. И.]