за̏хва̄лан
захвалан
Лема
захвалан
Извор
том 2, стр. 243, редослед 2
- 1.
који је пун захвалности, у коме се огледа захвалност.
— Час упираше дрзовите очи у Подrорскога, час захвалне у грофицу.
Желећи да видим око себе само ... захвална лица, ја сам заборављао на себе.
- 2.
који даје добре резултате, погодан, подесан, згодан.
— За ваш студиј ... ви имате у нашем заводу захвалан објект.
Захвалан предмет ... истраживања ... треба да буду проблеми словенске симбиозе са ... Мађарима.
- 3.
(одр.) који се чини из захвалности.
— Приноси жртву захвалну. ан.
Фразе
у захвално име песн. у знак захвалности. — Избави се јунак из тамнице, па му Мујо у захвално име обећао сестру Анђелију. Ботић. захва́лити (се), за̀хва̄лӣм (се) сврш. 1. одати, исказати, изразити захвалност. — Захвалим господи на тој изјави. Шен. Старац се захвали доброме Хлапићу. Брл. Дјевојка би му понудила чашу млијека ... он би се насмијао, попио и захвалио. Ћип. 2. признати као узрок чега, одати признање. — Ономе коцкару има да заквали ову посету. Мил. В. Увиђао је да мора само своме владању захвалити што се провлачи кроз школе. Ивак. 3. дати оставку, одрећи се (чега). — На крају прве године ... јавни бележник ... морао је] ... да захвали на послу. Сек. Захвалио се 1945. на професуРи. Ант. 1. 4. (само са се) а. похвалити се. — Захвали се жути лимун на мору: данас нема ништа љешше од мене. НП Вук. б. зарећи се (на нешто). — Док испаде турско момче младо, којено се захвалило било да ће узет Алексића главу.
Изворни текст (OCR)
за̏хва̄лан, -лна, -лно 1. који је пун захвалности, у коме се огледа захвалност. — Час упираше дрзовите очи у Подrорскога, час захвалне у грофицу. Ков. А. Желећи да видим око себе само ... захвална лица, ја сам заборављао на себе. Козарч. 2. који даје добре резултате, погодан, подесан, згодан. — За ваш студиј ... ви имате у нашем заводу захвалан објект. Новак. Захвалан предмет ... истраживања ... треба да буду проблеми словенске симбиозе са ... Мађарима. ЛМС 1949. 3. (одр.) који се чини из захвалности. — Приноси жртву захвалну. ан.