Одредница

за̀хватити

сврштом 2, стр. 244

за̀хватити

захватити

Лема

захватити

Извор

том 2, стр. 244, редослед 2

  1. 1.а.

    узети судом, кашиком, жслицом, руком неку количину чега (воде, јела и др.), заграбити, захитити.

    др. — друго
    — На земљу ступисмо ту и захватимо тад воде.
    М-И
    Никад не захвати двапут с истог врела. Дуч. фиr. ући, задрети у неки проблем, узети за предмет испитивања, проучавања, обрадити.
    — Писац је енергично ... захватио у »пуни живот« нашега народа. БК 190б. Да захватим у терминологију критичке филозофије. Ант.
  2. 1.б.

    снажно или брзо стати вршити неку радњу (завеслати, појурити и сл.).

    сл. — слично
    — Па се весла млађан латим, па полегнем, па захватим.
    Радич.
    Срдито му коњиц захватио
    — сви за њиме
    — коњи се слегоше.
    Радич.
  3. 1.в.

    отпити, прогутати (течност, текућину); ухватити, узети (даха).

    — Прихвати плоску, потеже и добрано захвати.
    Мул.
    Нагло застане да захвати даха.
    Бен.
  4. 2.

    чврсто, снажно ухватити, зграбити, дочепати.

    — Не дам!
    — врисне она бијесно, огледавајући се што да руком захвати.
    Бен.
    Наглим покретом руке ... захвати лопту.
    Ват.
    Он се стара да захвати политичку власт над народом, организује војску и полицију.
    Марк. Св.
  5. 3.а.

    заузети, покрити, испунити (површину, простор); раширити се по чему.

    — Легне на ћилим, који се простре и захвати половину собе.
    Шапч.
    Сељачки устанци нису захватили читаву земљу. ОП
  6. 2.б.

    обузети, овладати.

    — Тада га захватила силна жалост.
    Леск. Ј.
    Захватио је смеХ целу, па се вије и грца.
    Рист.
  7. 2.в.

    обухватити, опколити.

    — Други се ено веру ... кроз шуму ... да захвате ове с леђа.
    Мул.
  8. 2.г.

    дохватити, повући.

    — На улици га захвати људска бујица, њен покрет.
    Ћос. Б.
  9. 4.

    закачити, окрзнути.

    — Обори га на земљу и прескочи преко њега, захвативши га по челу тврдим опанком.
    Мил.
    В. фиr. Пао је у јарост и напао бригадира страшним речима, а узгред је захватио и председника.
    Чипл.
  10. 5.а.

    добити, зарадити, ухватити.

    — Ковач вреба не би ли што захватио.
    Бен.
    Колико захвати у мјесецу? Како када.
    Вил.
  11. 5.б.

    ухватити, добити (болест).

    — Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла ... па ћеш захватит сушицу.
    Ћор.

Фразе

~ оком сагледати, догледати.

Пододреднице

~ се

1. уз. повр. дохватити се, зграбити се међусобно. — Скочише један на друrоrа, спремни да се захвате. Бен. 2. дохватити се, стићи до. — Мирис је ... прошао испред куће, захватио се вршака траве. Мих

уз. повр. дохватити се, зграбити се међусобно.дохватити се, стићи до.
Изворни текст (OCR)
за̀хватити, -ӣм сврш. 1. а. узети судом, кашиком, жслицом, руком неку количину чега (воде, јела и др.), заграбити, захитити. — На земљу ступисмо ту и захватимо тад воде. М-И. Никад не захвати двапут с истог врела. Дуч. фиr. ући, задрети у неки проблем, узети за предмет испитивања, проучавања, обрадити. — Писац је енергично ... захватио у »пуни живот« нашега народа. БК 190б. Да захватим у терминологију критичке филозофије. Ант. 1. б. снажно или брзо стати вршити неку радњу (завеслати, појурити и сл.). — Па се весла млађан латим, па полегнем, па захватим. Радич. Срдито му коњиц захватио — сви за њиме — коњи се слегоше. Радич. в. отпити, прогутати (течност, текућину); ухватити, узети (даха). — Прихвати плоску, потеже и добрано захвати. Мул. Нагло застане да захвати даха. Бен. 2. чврсто, снажно ухватити, зграбити, дочепати. — Не дам! — врисне она бијесно, огледавајући се што да руком захвати. Бен. Наглим покретом руке ... захвати лопту. Ват. фиг. Он се стара да захвати политичку власт над народом, организује војску и полицију. Марк. Св. 3. а. заузети, покрити, испунити (површину, простор); раширити се по чему. — Легне на ћилим, који се простре и захвати половину собе. Шапч. Сељачки устанци нису захватили читаву земљу. ОП 2. б. обузети, овладати. — Тада га захватила силна жалост. Леск. Ј. Захватио је смеХ  целу, па се вије и грца. Рист. в. обухватити, опколити. — Други се ено веру ... кроз шуму ... да захвате ове с леђа. Мул. Г. дохватити, повући. — На улици га захвати људска бујица, њен покрет. Ћос. Б. 4. закачити, окрзнути. — Обори га на земљу и прескочи преко њега, захвативши га по челу тврдим опанком. Мил. В. фиr. Пао је у јарост и напао бригадира страшним речима, а узгред је захватио и председника. Чипл. 5. а. добити, зарадити, ухватити. — Ковач вреба не би ли што захватио. Бен. Колико захвати у мјесецу? Како када. Вил. б. ухватити, добити (болест). — Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла ... па ћеш захватит сушицу. Ћор.