захуки́ва̄ње

захукивање

захукивање

том 2, стр. 246, редослед 26

—
гл. им. од захукивати (се) захуки́вати (се), -у̀кује̄м (се) несврш. и уч. према захукати се.
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

захуки́ва̄ње с гл. им. од захукивати (се). захуки́вати (се), -у̀кује̄м (се) несврш. и уч. према захукати се.