за̀це̄не̄
зацене
Лема
зацене
Извор
том 2, стр. 247, редослед 27
- —
се сврш. изгубити дах, загушити се (од плача, од смеха, од кашља). —Узе дете које се већ заценило од плача. Дом. Она се зацени од смијеха. Вукев. Старица би се заценула од смијеха. Креш. зацењи́вати^, -ѐњује̄м, ијек. зацјењи́вати несврш. и уч. према заценити. зацењи́вати?, -ѐњује̄м несврш. изазивати кога да се зацени.
— Шала његова зацењиваше смехом сватове.
Пододреднице
несврш. и уч. пре́ма заценити се. сврш. 1. мало поцепати, подерати, почети одвајати један део од неке целине; расцепити. — Неко зацепио панталоне, неко сукњу. Сек. 2. секиром или којим сличним алатом направити расцеп; цепањем накалемити. — За појас задене калеме племенитог воћа да уз пут зацепи дивљаку. Петр. В. 3. фиг. тражити премного, превисоку цену за нешто; нешто претерано изрећи; исп. заценити
Изворни текст (OCR)
за̀це̄не̄ м се сврш. изгубити дах, загушити се (од плача, од смеха, од кашља). —Узе дете које се већ заценило од плача. Дом. Она се зацени од смијеха. Вукев. Старица би се заценула од смијеха. Креш. зацењи́вати^, -ѐњује̄м, ијек. зацјењи́вати несврш. и уч. према заценити. зацењи́вати?, -ѐњује̄м несврш. изазивати кога да се зацени. — Шала његова зацењиваше смехом сватове. Вес.