зацеђи́вати
зацеђивати
Лема
зацеђивати
Извор
том 2, стр. 247, редослед 23
- 1.
ијек. зацјеђи́вати несврш. и уч. према зацедити. заце́лити, за̀це̄лӣм, ијек. зацијѐлити (трп. прид. за̀це̄љен) сврш. 1. излечити.
— Зацели, утоли ране што љуто пеку!
Кога да женим, тко да ми рану зацијели?
- 2.
непрел. зарасти (о рани).
— Ни једна од тих рана није сасвим зацијељена.
Пододреднице
излечити се; зацелити
Изворни текст (OCR)
зацеђи́вати, -ѐђује̄м, ијек. зацјеђи́вати несврш. и уч. према зацедити. заце́лити, за̀це̄лӣм, ијек. зацијѐлити (трп. прид. за̀це̄љен) сврш. 1. излечити. — Зацели, утоли ране што љуто пеку! Мас. Кога да женим, тко да ми рану зацијели? Ков. А. 2. непрел. зарасти (о рани). — Ни једна од тих рана није сасвим зацијељена. Шов.