Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зачѐпити

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 251

зачѐпити

зачепити

Стална адреса

Лема

зачепити

Извор

том 2, стр. 251, редослед 6

  1. 2.

    (аор. 2. и

    аор. — аорист
  2. 3.

    за̏чепӣ) сврш. затворити чепом; запушити, затиснути.

    — Он узе чеп и зачепи издубену рупу у пању].
    Вес.
    Вели да не ваља зачепити уши ... него их затиснути.
    Шим. С.

Фразе

~ уста (коме) приморати некога да престане говорити, ућуткати. — Ти можеш ласно зачепити уста свијету.
Кум.

Пододреднице

~ се

запушити се, затворити се

запушити се, затворити се
Изворни текст (OCR)
зачѐпити, за̀чепӣм (аор. 2. и 3. л. за̏чепӣ) сврш. затворити чепом; запушити, затиснути. — Он узе чеп и зачепи издубену рупу у пању]. Вес. Вели да не ваља зачепити уши ... него их затиснути. Шим. С.